Историја Тврђаве

Нишка тврђава, један од најстаријих и највреднијих културних и историјских споменика Србије, налази се у центру града Ниша на десној обали реке Нишаве и представља симбол дуге и бурне историје овог простора. Изграђена на остацима античког, византијског и средњовековног утврђења, тврђава комбинује елементе различитих архитектонских стилова и прилагођена је утицајима који су овде остављени током векова.

Историја Нишке тврђаве: од антике до средњег века

Прва римска тврђава од камена на овом месту, позната као Наисус, изграђена је у 2. веку и постала важна погранична утврда Римског царства, која је служила као административни и војни центар. Римски историчар Амијан Марцелин спомиње Ниш као неприступачно утврђење које никада није било освојено. Вековима касније, за време владавине цара Јустинијана I, Ниш се поново помиње као снажно утврђење, са бедемима који су обновљени да би град учинили неосвојивим за непријатеље. Писани извори наводе да је византијски цар организовао изградњу великог броја нових утврђења у околини, од којих је Ниш био централно упориште.

Почетком средњег века, Ниш је био важна византијска утврда коју је крајем 11. века поседовала јака војна посада. Током 12. века, велики жупан Стефан Немања освојио је град 1183. године и тиме поставио темеље српске власти у овом региону. Након што је 1189. године примио немачког цара Фридриха I Барбаросу у Нишу, утврда је постала важна тачка сусрета европских владара. Од времена цара Душана, град је трајно био у саставу Србије, све до освајања од стране Турака 1427. године. Османлије су у периоду 1428—1439. године започеле процес прилагођавања тврђаве својим стратешким потребама, чинећи Ниш важним упориштем у борбама против Хабсбуршке монархије.

Изградња модерне тврђаве под турском влашћу

Током треће и четврте деценије 18. века, на месту византијског утврђења, Турци су саградили нову артиљеријску тврђаву по Вобановом систему, а према султановој наредби од 19. фебруара 1719. године, радови су започети уз ангажовање турских мајстора каменорезаца и бројних локалних радника. Тврђава је добила полигонални облик са седам неједнаких страна, осам бастиона и четири велике капије: Стамбол капија, Београдска капија, Водена капија и Видинска капија. Радови на бедемима завршени су свечаним постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године, чиме је тврђава постала једна од највећих и најочуванијих османских утврда на Балкану. Дужина бедема износи 2.100 метара, висина 8 метара, а ширина 3 метра. Са спољне стране била је окружена ровом испуњеним водом, од којег је северни део и данас сачуван.

Унутрашњост тврђаве обухватала је четири деловања у оквиру којих су се налазиле трговачке радње, занатске радионице, џамије и административни центри. Поред тога, подигнуте су архитектонски занимљиве зграде, међу којима су сахат-кула, ватрогасна кула и турско купатило (хамам). Данас је већина ових зграда изгубљена, али остаци и реконструисани објекти сведоче о богатој културној историји тврђаве.

Значај и данашња улога тврђаве

Данас, Нишка тврђава представља централну културну и туристичку атракцију Ниша, са бројним галеријама, летњом позорницом, ресторанским и трговачким објектима који у летњем периоду чине градско средиште културних догађаја. У њој се одржавају познати фестивали попут Филмских сусрета, Нишвила и других музичких манифестација. Нишка тврђава је зелена оаза у самом центру града, без саобраћаја и буке, што је чини идеалним местом за одмор и уживање.

Лична карта Нишке тврђаве

- Период градње: почетак 18. века
- Локација: Ниш, општина Црвени Крст
- Категорија: културно добро од великог значаја
- Власништво: Република Србија
- Брига о комплексу: Завод за заштиту споменика културе Ниш
- Централни регистар: СК 289, уписан 23.12.1982.
- Локални регистар: уписан 07.12.1982.
- Надлежни завод: Завод за заштиту споменика културе Ниш

Са својом дугом и богатом историјом, Нишка тврђава представља живи споменик различитих цивилизација које су утицале на развој овог подручја. Она је сведок древне римске, византијске и средњовековне српске историје, а касније и османске културе и архитектуре, која је утицала на њен садашњи изглед.