Водич кроз тврђаву
Лaпидаријум
Збирка камених античких и епиграфских споменика, скулптура и детаља архитектонске пластике. Састоји се од 41 споменика из античког раздобља Ниша од I до VI века.
Палата са октогоном
На ободу нишке тврђаве пронађена је велика царска палата из IV века за коју се сматра да је родно место цара Константина Великог.
Палата са октогоном у нишкој тврђави или Константинова палата, како је неки зову, је била широка више од 60 метара, са зидним грејањем и водоводом и украшена фрескама и мозаицима. Средишња просторија била у облику октогона.
Рестаурација и конзерваторски радови урађени су 2013. годин
Летња позорница
У склопу тврђаве налазе се бројни туристички садржаји, продавнице сувенира, ликовне галерије, угоститељски објекти и летња позорница која представља својеврстан културни центар града током летњих месеци.
Летња позорница је саграђена 1957. годфине у делу тврђаве који је припреман за војну касарну. На летњој позорници се данас традиционално одржавају манифестације: Фестивал глумачких остварења - Филмски сусрети, Хорске свечаности и други летњи музички фестивали…
Капацитет летње позорнице је 3.000 седишта.
Планинарски дом
Чувени Планинарски дом или „Дом планинара“ је један од најстаријих ресторана у тврђави и седиште Планинарског клуба „Железничар“ и Ски клуба „Ниш“.
Видин капија
Северна капија нишке тврђаве звала се Видин капија и налазила се поред данашње капије за пролаз аутомобила. Име је добила по правцу пута који води на север, ка Видину. Капија има четири бочне просторије које су служиле за смештај страже. Данашњи остаци Видин капије нису презентовани и препуштени су зубу времена.
Спомен костурница
Спомен костурница, подигнута 1927. године на месту стрељања и вешања учесника Топличког устанка из 1917. године.
Топлички устанак је био српски устанак против бугарске и аустроугарске окупације за време Првог светског рата. То је био једини устанак у некој окупираној држави током целог Првог светског рата.
Бали-бегова џамија
Прва џамија која је у Нишу саграђена током османске владавине је Бали-бегова џамија из раног 16. века. Џамија је смештена у средишњем делу тврђаве и представља задужбину бали-бега. До Првог светског рата у близини џамије се налазила и сахат-кула.
Данас, овај простор служи као изложбено-галеријски простор под називом Павиљон 77 (Салон 77).
Барутанe
Барутане, представљају војне објекте који су предвиђени за смештај барута и муниције.
Унутрашњи правоугаони простор озидан је масивним зидом дебљине преко 1 метра, који је служио за смештај барута и муниције, а около је узани ходник са отворима у зидовима (пушкарнице) коришћен за војнике у случају напада.
У нишкој тврђави има пет оваквих објеката (барутана) који су изграђени после изградње Тврђаве (1723. године) и једини су објекти ове врсте сачувани у Србији.
Београдска капија
Капија је смештена са западне стране бедема тврђаве у правцу пута који је водио према Београду. Сматра се да је ово најлепша капија тврђаве, али данас није у функцији.
Поред Београдске капије у унутрашњем делу бедема, поређане су у низу нише (сводне просторије), који су адаптиране за различите трговачко-угоститељско туристичке садржаје.
Комплекс Пашиног конака
Комплекс Пашиног конака, обновљен за потребе јавно-комуналног предузећа „Медијана“ Ниш, а данас се у овом простору налази јавно-комунално предузеће „Горица“ Ниш.
Римске терме
Римске терме на улазу у тврђаву, код Београдске капије, подигнуте су у време цара Диоклецијана, изван бедема (lat: extra muros) тадашњег античког Наисуса.
Стамбол капија
Главна капија тврђаве зове се Стамбол капија и како је од ње водио друм у правцу Истанбула (Стамбола), по томе је добила и назив. Завршетак радова на изградњи садађње тврђаве обележен је постављањем плоче са записом на Стамбол капији, јуна 1723. године.
Испред Стамбол капије, у кориту реке Нишаве, нађена је бронзана статуа Јупитера, а приликом градње старог моста нађена је бронзана глава Константина великог.
Место за сликање - In hoc signo vinces
Споменик Светом цару Константину Великом постављен испред тврђавског моста поводом 1700 година од „указивања крста на небу“ великом императору пред битку код Милвијског моста (312. година). Овај догађај предходио је доношењу царског указа, Миланског едикта 313. године, који је дао слободу хришћанској вери.
Споменик кназу Милану Обреновићу
Споменик кназу Милану Обреновићу, ослободиоцу Ниша 1878. године.
11. јануара 1878. године после дугих борби кнез Милан је ушао у нишку Тврђаву. Од тог времена Ниш престаје да буде оријентална касаба и долази до наглог развоја. Град се изграђује и унапређује културно и политички. Ниш постаје друга престоница у Србији.
Споменик представља пушчани метак, који је омеђан стубовима са топовским ђулима која су коришћена приликом ослобађања Ниша.
Спомени је израдио италијански вајар Вићенцо Калитерна (аутор и чувене нишке чесме у центру града) 1902. године, а поводом 25 година од ослобођења Ниша од Турака и прве годишњице смрти кнеза Милана Обреновића
Спомени је израдио италијански вајар Вићенцо Калитерна (аутор и чувене нишке чесме у центру града) 1902. године, а поводом 25 година од ослобођења Ниша од Турака и прве годишњице смрти кнеза Милана Обреновића
Римски форум
Објекат са сводовима који представља део базилике или храма са форума античког Наисуса. Претпоставља се да је у центру форума била постављена позлаћена статуа цара Константина Великог.
Византијска улица
Остаци улице градског језгра који потичу из периода византијске обнове града од V до VI века. Различити начини зидања улица које су секу под правим углом у правцу север-југ, указују на многе касније доградње као и на дугу употребу улице којом су ходали грађани Наисуса.
